Pozovite rasadnik Antić na mobilni telefon

Borovnica, sorte borovnice i sadnice borovnice

Borovnica, sorte borovnice i sadnice borovnice

Hranljivu I dijettetsku vrednost borovnice pokazuje i hemijski sastav njenih plodova, koji sadrže: šećere (najveći deo suve materije), provitamin A, vitamine B3, B5 i C, mineralne materije (P, Ca, Mg, Mn, Cu, Fe), enzime, organske kiseline, pektine i antocijanine. Posebno se ističe lekovitost borovnice. To delovanje obezbeđuju ne samo vitamini i mikroelementi (naročito Cu i Fe) već i antocijanini i tanini. Antocijanini čine borovnicu jaki baktericidom. Dejstvo antocijanina iz borovnica poboljšava se oštrina vida, naročito u mraku.

Plodovi borovnice ( Vaccinium sp.) sadrže veliki broj dragocenih sastojaka koji povoljno deluju naročito na razvoj dece, na rekonvalenscentne i stare  iznemogle osobe.

BOROVNICA 300x187 Borovnica, sorte borovnice i sadnice borovnice

 

 

 

 

 

Morfološke osobine borovnice

            Nadzemni deo ( žbun) borovnice je prilično razgranat  a visina se kreće od 20-30 cm. Korenov sistem je relativno slabo razvijen u dubinu, on se pruža pretežno horizontalno, tako da se gro žilica nakazi na dubini od 15-20 cm. Razmnožava se vegetativno podzemnim izdancima iz korena.

            Mlađe stablo i grane borovnice imaju četvrtast oblik, sa korom zelene boje. U pazuhu lista su postavljeni pupoljci koji se u narednoj vegetacionoj periodi razvijaju u izdanke. Listovi su ovalno eliptični, sitni do 3 cm dužine, svetlozelene boje, u jesen postaju crveni i deluju vrlo dekorativno, po obodu sitno nazubljeni, naizmenično raspoređeni, sa vrlo kratkom lisnom drškom tako da imaju izgled sedećih listova. Liska je dugačka 25 a široka 16 cm.

            Cvetovi su dvopolni   i razvijaju se iz pazuha lista pojedinačno. Cvetni omotač sastavljen je od 5 čašičnih listića i petočlane simpetalne krunice, aplika suplje kugle sa pet zubaca. Krunica je bledocrvenkaste boje. Ima 8 prašnika sa podcvetnim plodnikom iz koje se posle oplodnje razvija plod.

            Plod je okruglasta bobica različite veličine oko 5-10 mm u prečniku, tamno plavičaste boje u punoj zrelosti, sa vrlo izraženim ožiljkom čašice i obilnom peteljkom. Bobica ima tanku pokožicu, sočno kiselkasto i aromatično meso koje sadrži više semenki i sok intezivno obojen i često služi kao bojadiser vina, soka i drugi prerađevina kojima treba popraviti boju. Borovnica se može razmnožavati semenom, zrelim i zelenim reznicama, deobom žbuna i nagrtanjem.

thumbs borovnica djuk vocne sadnice Borovnica, sorte borovnice i sadnice borovnice

 Sorte borovnice

            Blukrop ( Blucrop) – Ima žbun bujan, uspravan, vrlo je rodan. Otporan je prema suši i parazitima. Plodovi su u grozdu koji je rastresit, bobice su svetloplave boje, čvrste i krupne, nemaju izraženu aromu i osrednjeg je kvaliteta, pogodan je za duboko zamrzavanje i drugu preradu. Ova sorta uvedena je u proizvodnju 1952.god.

            Blurej ( Blueray) – je otporna prema bolestima, vrlo je rodna a plodovi su dobrog kavliteta pa je zato cenjena i preporučuje se za dalje širenje. Ovo je bujna sorta, izdanci rastu uspravno i vrlo su rodni. Plod je u grozdu koji je zbijen i sitan. Plod je krupan svetloplave boje, čvrst i aromatičan, pogodan za potrošnju u svežem stanju i drugu preradu. Sazrele bobice ne pucaju.

            Kovil ( Coville) – Stvorena je u SAD, ukrštavanjem sorti. Uvedena je u proizvodnju 1949 godine. Žbun je bujan i otvoreno-raširen, rodan. Sazreva kasno od sredine jula do početka septembra. Grozd je rastresit. Bobice su vrlo krupne ( 1,92-2,10 g), okruglastog oblika, srednje plavo obojene, čvrste, aromatične, kisele, vrlo dobrog desertnog kvaliteta. Bobice ne otpadaju. Plodovi su pogodni za preradu.

            Erbliblu ( Earlyblue) – Stvorena je u SAD ukrštavanjem sorti. Žbun je bujan i otvoreno-raširen, rodan. Sazreva kasno od sredine jula do početka septembra. Grozdići su rastresiti. Bobice su krupne, intezivno plave, čvrste, dobro aromatične i odličnog desertnog ukusa. Bobice ne otpadaju i otporne su na pucanje. Cenjena je zbog krupnoće, čvrstine, lepe plave boje, ranog zrenja i odličnog desertnog ukusa.

            Goldtraube ( Goldtraube) – Stvorena je u Nemačkoj pedesetih godina. Žbun je bujan i jedna je od najrodnijih sorti. Uspravnog je habitusa. Grozd je dosta rastresit. Bobice su srednje krupnoće, čvrste i vrlo su prijatnog ukusa. Sazreva srednje rano i dobrih je tehnoloških svojstava.

            Herbet ( Herbet) – Stvorena je u SAD ukrštavanjem sorti. U proizvodnju je uvedena 1952 godine. Zbun je bujan i otvoreno-raširen, rodan. Sazreva kasno. Grozd je srednje rastresit. Bobice su vrlo krupne, osrednje plavo obojene sa voštanom prevlakom, prilično mekane, aromatične, vrlo visokog desertnog kvaliteta. Otporna je prema pucanju pokožice. Cenjena je zbog vrlo kvalitetnih plodova i postojane rodnosti.

             Darou ( Darrow) – Stvorena je u SAD ukrštavanjem sorti. Uvedena je u proizvodnju 1956 godine. Zbun je bujan i vrlo se grana. Sazreva kasno. Rađa obilno i redovno. Otporna je na sušu. Samooplodna je. Bobice          su krupe svetloplave boje, slatko nakisele i ukusne. Grozd je rastresit. Zbog svojih pozitivnih osobina vrlo je rasprostranjeno njeno gajenje u SAD.

2.3. Ekološki uslovi za gajenje borovnice

            Temperatura. U prirodnim populacijama borovnice se sreće na većim nadmorskim visinama i hladnim područjima. To je uslovilo da i sorte borovnice pokazuju veću izdržljivost prema niskim temperaturama ( naročito zimskim). Borovnicu u toku zime ugrožavaju temperature od  – 20 do – 25oC  kad nije zaštićena snežnim prekrivačem.

            Padavine. Borovnica je prilagođena vlažnoj klimi pa postiže dobre proizvodne rezultate u uslovima češćih kiša u toku vegetacije. Borovnica ne podnosi sušu, pa se njeno gajenje u toplimpodručjima ne preporučuje bez navodnjavanja.

            Svetlost. Borovnica je vrsta koja iziskuje osvetljenost i vrlo osetljivo reaguje na fotoperiodizam ( trajanje svetlosnog dana). Utvrđeno je da u uslovima dugog dana borovnica pojačava rastenje vegetativnih organa, a u uslovima kratkog dana obilnije začinje cvetne pupoljke.

            Vetar. Borovnica je kao nisko žbunasta biljka manje izložena negativnom uticaju vetra. I u njenom slučaju blagi povetarac ima pozitivno dejstvo.

            Zemljište. Borovnica se može gajiti na jako peskovitim zemljištima, uz prethodno obilato unošenje organskih materija. Borovnica je vrlo osetljiva prema preteranoj vlažnosti zemljišta, naročito ako je podzemna voda plića od 35 cm. Takođe je osetljiva i prema trajnijoj zemljišnoj suši, što se nepovoljno odražava u vidu slabijeg rastastenja letorasta, crvenila lišća, preranog otpadanja lišća, sušenjem vrhova, pa često i uginjavanjem voćaka. Borovnici najbolje pogoduje umerena vlažnost zemljišta.

U koliko vas interesuju sadnice borovnice javite se Rasadniku Antić, on ima za vas kontejnerske sadnice borovnice ekstra kvaliteta po povoljnoj ceni.

063/10-20-446 Aleksandar iz Rasadnika Antić

Komentari, pitanja, sugestije...

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

6 i 2 je
Please leave these two fields as-is: