Pozovite rasadnik Antić na mobilni telefon

Kalemljenje voća

Kalemljenje je vrlo poznat i rasprostranjen način razmnožavanja voćaka koji se stalno usavršava i bez kojeg se ne može ni zamisliti moderno voćarstvo.

U savremenom voćarstvu kalemljenjem se proizvode voćne sadnice za podizanje velikih plantažnih voćnjaka. Na taj način masovno se razmnožavaju one sorte koje daju kvalitetne, ujednačene i standardne plodove. Zahvaljujući prenošenju sortnih osobina na potomstvo, kalemljenjem se šire vrste i sorte voćaka čije plodove u svežem i prerađenom stanju potrošači najviše cene. Kalemljenjem postižemo da voćke brzo prorode, u mogućnosti smo da brzo razmnožimo nove i uvezene sorte i utvrdimo njihovo ponašanje u raznim krajevima naše zemlje. Veliki značaj kalemljenja je u tome što ono omogućava da se u raznim agroekološkim uslovima koriste različite kombinacije podloga i sorti. Možemo da utičemo na kvalitet plodova izborom odgovarajućih podloga, zatim da utičemo na vreme cvetanja i završetak vegetacije, kao i na smanjenje ili otklanjanje opasnosti od mrazeva, bolesti i štetočina.

Izborom i kombinacijom podloga i sorti u stanju smo da pripremimo voćne sadnice u rasadniku za različite sisteme gajenja i gustinu sadnje.

Divlje, šumske nekalemljene voćke daju najčešće sitnije plodove sa dugom peteljkom, sa dosta semenki ili krupnom semenkom. Meso ploda je gorkog ili kiselog ukusa sa malo mezokarpa i bez privlačne boje pokožice.

Drvo je razvijeno i bujno, grane i grančice najčešće imaju bodlje i sitno lišće. Izmedu divljih voćaka postoje velike razlike u zavisnosti od vrste i agroekoloških uslova gde voćka zivi. I za divlje voće postoji ekonomski interes, pre svega nje semena za proizvodnju sejanaca i voća na brdsko-planinskim područjima.

Kalemljenjem divljih voćaka, odnosno divljačica tih voćaka iskorišćene su genetske osobine divljih voćaka i pitomih sorti u pravcu smanjenja mladalačke nerodnosti, povećanja obima rodnosti i kvaliteta plodova, prilagodavanja habitusa  voćaka za primenu pomotehničkih i agrotehničkih mera i dr.Dakle kalemljenjem se postiže potčinjavanje voćaka čovekovoj potrebi, što na drugi način nije moguće postići.

Kalemljenjem se vrši zamena sorti putem prekalemljivani voćaka ako smo utvrdili da nam postojeća sorta nije komercijalna ili pak nismo obezbedili potreban broj oprašivača.

program zastite bilja 91x150 Kalemljenje voća

 

 

 

 

 

Ovde ćemo izložiti jednu praktičnu klasifikaciju koja obu- hvata uglavnom sve važnije načine kalemljenja.

1.Prema vremenu kalemljenje može biti:

  • zimsko
  • prolećno
  • letnje i
  • jesenje

2.Prema stanju zrelosti komponenata:

  • kalemljenje na zeleno
  • kalemljenje na zrelo

3.Prema načinu upotrebe plemke:

a.kalemljenje pupoljkom

  • očenje na spavajući pupoljak
  • očenje na budni pupoljak
  1. kalemljenje grančicom
  • odvojenom grančicom (delom grančice)
  • neodvojenom grančicom (ablaktiranje)

4.Prema mestu kalemljenja:

a.sobno kalemljenje

b.kalemljenje u rastilu

  1. kalemljenje u matičnjaku i semeništu

kalemljenje u voćnjaku

  • kalemljenje podloga na stalnom mestu
  • prekalemljavanje voćaka
  • specijalni način kalemljenja

5.Prema načinu korišćenja podloge:

a.kalemljenje na delovima korena

b.kalemljenje na korenovom vratu

  1. kalemljenje u visini krune
  2. kalemljenje u kruni

6.Prema broju kalemljenja na podlozi:

a.kalemljenje izvršeno jednom (jednogubo)

b.kalemljenje izvršeno dva puta (dvogubo – s posrednikom)

7.Prema cilju koji želimo postići:

a.radi proizvodnje voćnih sadnica

b.radi podizanja voćnjaka

  1. radi poboljšanja voćaka (prekalemljivanje)
  2. kalemljenje u specijalne svrhe

 

Podloge za kalemljenje voćnih sadnica

Podloga je voćka proizvedena generativnim ili vegetativnim putem na koju se kalemi plemenita sorta. Od toga kako smo izabrali podlogu zavisi ne samo uspeh kalemljenja nego i prinos u proizvodnji voća. Podloge dobijene generativnim putem nazivaju se sejanci (divljačice), a podloge dobijene vegetativnim putem nazivaju se mladice (klonovi). I sejanci i mladice različito se ponašaju prema plemki iste sorte i u istim  agroekološkim uslovima. Prema tome, zadatak je voćara da dovedeu najpovoljniji odnos ta tri faktora, tj; podlogu, sortu i agro-ekološke činioce

Podloga znatno utiče na prilagodavanje izabrane sorte ekološkim uslovima i sistemu gajenja. lzborom podlona prilagođenih različitim uslovima klime i zemljišta moguće je razvijati intenzivno voćarstvo, kako na brdskim, tako i na nizijskim terenima,zatim na kamenitim, krečnim, kiselim ili zaslanjenim zemljištima. Ukoliko smo uspeli da pravilno izaberemo podlogu prema zemljišnim i klimatskim uslovima, prema sorti i sistemu gajenja, utoliko će životna sposobnost voćke biti veća. Za kalemljenje treba koristiti podloge koje se lako razmnožavaju i imaju dobar korenov sistem, koje su kompatibilne s odgovarajućim pitomim sortama, koje su prilagodene zemljišnim i klimatskim uslovima i koje su otporne prema temperaturnim kolebanjima, bolestima i štetočinama.

Od posebnog značaja je da podloga povoljno utiče na bujnost, dugovečnost, raniju obilniju rodnost, kvalitet plodova i njihovo duže čuvanje, na pogodno vreme cvetanja u odnosu na pozne prolećne mrazeve, blagovremeni završetak vegetacije, na lako kalemljenje i visok procenat prijema. Pored navedenih svojstava, podloge treba da budu dobro odnegovane, zdrave, ujednačene i da sadrže dosta hranljivih materija potrebnih za porast, zarastanje rana i pravilan metabolizam.

U pogledu stadijumske razvijenosti podloge se dele na mlade (sejanci) i zrele (klonovi). S obzirom na bujnost, podloge mogu biti slabo bujne, srednje bujne i bujne. Po kompatibilnosti mogu biti kompatibilne, slabo kompatibilne i inkompatibilne. Zatim se dele po ujednačenosti na ujednačene – mladice i neujednačene – sejance. Po načinu proizvodnje mogu biti iz semena, zatim podloge dobijene nagrtanjem, položnicama, reznicama, izdancima, pupoljcima itd. Prema načinu korišćenja organa mogu biti samo delovi korena, koren s korenovim vratom, koren s korenovim vratom i deblom, koren s korenovim vratom, deblom i delovima ramenih grana. Najviše se koristi podloga s korenom i korenovim vratom i korenom s korenovim vratom i deblom. Dužina debla podloge zavisi od osobine debla pitome sorte i od toga da li se koristi ili ne koristi posrednik. Danas se u rasadničkoj proizvodnji za kalemljenje koriste i generativne i vegetativne podloge, sa stalnom tendencijom smanjenja korišćenja generativnih podloga. Za razmnožavanje  jabučastih voćaka sve manje se koriste generativne podloge, i to uglavnom na suvim, strmim i lošijim zemljištima i za klasične sisteme uzgoja.

Za razmnožavanje koštičavih i nekih jezgrastih voćaka uglavnom se koriste generativne podloge, zbog toga što postoje mogućnosti za dobar izbor generativnih podloga, što one najčešće ispoljavaju manju varijabilnost, što, s druge strane, ne postoji veliki izbor vegetativnih podloga koje se lako proizvode u većim količinama. Za razmnožavanje tih vrsta voćaka u nekim zemljama (Francuska, Italija i dr.) sve više se koriste vegetativne podloge. U savremenoj rasadničkoj proizvodnji u našoj zemlji neophodno je više koristiti vegetativne podloge.

Kalem-grančice za kalemljenje

Kalem-grančica (plemka, pelcer) vrlo je značajna komponenta kalema, jer se od nje dobijaju nadzemni organi voćke, najčešće deblo i kruna, što zavisi od toga na kojem delu podloge se vrši kalemljenje.

Kalem-grančica je deo jednogodišnjeg letorasta s drvenim ili mešovitim pupoljcima, što zavisi od vrste. Ako se kalemljenje vrši na budni pupoljak, pupoljkom iz tekuće vegetacije koristimo grančicu koja nije prošla ceo godišnji ciklus razvoja,ali ima sazrele pupoljke. Za kalemljenje na zrelo uzima se deo grančice, najčešće sa dva do četiri pupoljka, ili terminalni deo grančice s nekoliko pupoljaka, a samo pupoljak kad se kalemi očenjem.

Da bismo kalemljenjem ostvarili željeni cilj, kalem-grancica  mora biti od sorte s najboljim privrednim i biološkim osobinama, treba da je zdrava i da je skinuta sa odabranih matičnih stabala kod kojih su u toku više godina utvrđene sortne odlike:dobar prijem pri kalemljenju, dobar afinitet, prav porast sadnica, raniji početak rodnosti i redovna rodnost, dobar kvalitet plodova, dugovečnost, bujnost, otpornost na mrazeve, sušu, bolest i štetočine. Posebno je važno praćenje pojava mutacija vegetativnih organa – grana, grančica, pupoljaka ili cele voćke sa kojih su skinute kalem-grančice, kao i da kalem-grančice nemaju virusne bolesti koje su kod pojedinih vrsta (jabuka, šljiva, trešanja i dr.) vrlo česte.

Uslovi za kalemljenje

Uspeh kalemljenja zavisi od afiniteta podloge i plemke, vremena kalemljenja i životne aktivnosti podloge i plemke, kvaliteta podloge i kalem-grančice, kontakta na spojnom me- stu, zdravstvenog stanja podloge i kalem-grančice, vremenskih prilika, brzine i higijene kalemljenja i obučenosti kalemara.

Afinitet podloge i plemke uslovljen je njihovom srodnošću. Što je srodnost bolja, kalemljenje će biti uspešnije, pa treba strogo voditi računa da odabrane kombinacije budu botanički srodne. To je slučaj sa sortama i podlogama iste vrste ili srodnih vrsta.

Vreme kalemljenja i životna aktivnost podloge i plemke. Voćke se mogu kalemiti u svim godišnjim dobima i u raznim ekoioškim usiovima. Kalemljenje u zimskom periodu iii rano uprolece u nasim uslovima obavlja se u odgovarajućim prostorijama i uspeh kalemljenja zavisi od pravilnog regulisanja temperature i vlaznosti prostorije u kojoj se se ostvaruju fizioloski procesi i aktivnosti kambijuma. U proleće se najčešće kalemi napolju, pre početka ili u toku vegetacije, i kalemljenje zavisi od spoljne temperature. Prolećni meseci su najpogodniji za uspešno kalemljenje raznim načinima na zrelo, jer tada počinje najveća aktivnost kambijuma i kretanje sokova. Letnje i jesenje kalemljenje obavlja se u vreme jake vegetacije ili kad ona počinje da se završava. Tada je temperatura najčešće povoljna, ali ako je nedovoljna vlažnost zemljišta i vazduha, može doći do opadanja fiziološke aktivnosti podloge, a time se znatno umanjuje mogućnost prijema kalema.

 

Kvalitet podloge. Podloga mora da bude dobro odnegovana i potpuno zdrava, da je fiziološki aktivna i da ima dovoljnu debljinu za odgovarajući način kalemljenja. Podloga ni u kojem slučaju ne bi smela da bude tanja od 5 mm (za kalemljenje očenjem), niti tanja od 7 mm (za kalemljenje na zrelo). Tanke podloge nemaju dovoljno rezervnih hranljivih materija i ne mogu da obrazuju dobar kalus na spojnom mestu. Ni suviše debela podloga ne garantuje uspeh kalemljenja. Za kalemljenje očenjem podloga ne bi smela da bude deblja od 10 mm.

Previše debele podloge stvaraju grub, rastresit kalus, koji često prekriva pupoljak ili ga čak izbaci. Za kalemljenje na zrelo podloga može biti debljine do 12 mm.

Kvalitet kalem-grančice. Kalem-grančica mora da bude potpuno zdrava, poznatog porekla, sveža i bogata rezervnim hranljivim materijama. Samo takve kalem-grančice i pupoljci sposobni su brzo da stvaraju kvalitetan kalus i da dobro srastu s podlogom.

Kalem-grančice treba uzimati iz dobro odnegovanog matičnjaka, sa perifernog dela krune i koristiti samo srednji deo grančice. Vršni deo kalem-grančice obično nije dovoljno zreo, a bazalni deo nema dobro razvijene pupoljke ili ima samo cvetne pupoljke, kao što je to slučaj kod višnje. Kržljave i tanke grančice daju slab prijem i lošu sadnicu. Prema razvijenosti i debljini podloge treba odabrati i kalem-grančicu.

Zdravstveno stanje podloge i kalem-grančice. Obe komponente za kalemljenje moraju da budu zdrave. Vidljive prouzrokovače bolesti i štetočine nije teško uočiti i otkloniti, ali takav materijal ni u kojem slučaju ne treba koristiti. Nekada su i posledice napada uočljive kao karakteristični simptomi, ali se ne vide prouzrokovači koji su ranije otklonjeni, pa ni takav materijal ne treba koristiti. Često se dešava da nema nikakvih vidljivih simptoma, a da su i podloga i kalem-grančica zaraženi virusima.

Brzina i higijena kalemljenja. Kalemljenje mora da bude brzo da se preseci ne bi sušili i prljali. Veoma je važno dobro poznavanje tehnike kalemljenja kao i uvežbanost kalemara. Neophodno je očistiti podlogu i kalem-grančicu neposredno pre kalemljenja, presek praviti oštrim i čistim nožem i spojno mesto ne dodirivati prstima.

Način kalemljenja. Od mnogo poznatih načina kalemljenja treba koristiti onaj koji kalemar najbolje poznaje, koji najviše odgovara podlozi, vrsti i sorti voćke i kojim se postiže najbolji procenat prijema u datim ekološkim uslovima.

Poznato je  više  načina kalemljenja, ali se svi, prema stanju zrelosti  komponenata, mogu svrstati u kalemljenje na zeleno i kalemljenje na zrelo, a prema mestu na kalemljenje u rastilu  kalemljenje u matičnijaku, semeništu i pikirištu, kalemljenje u voćnjaku i kalemljenje u kalemarnici.

IKalemljenje na zeleno:

  1. Očenje (okuliranje) na spavajući pupoljak

a)pupoljak iz tekuće vegetacije.

  1. Očenje (okuliranje) na budan pupoljak

a)pupoljak iz prethodne vegetacije.

b)jpupoljak iz tekuće vegetacije.

3.Očenje kad se kora podloge ne odvaja (na zarez).

II Kalemljenje na zrelo

  1. Kalemljenje spajanjem

a)podloga i kalem-grančica iste debljine:

  • prosto spajanje
  • englesko spajanje
  • sedlasto spajanje
  • presedlasto spajanje
  1. b) podloga deblja od kalem-grančice:
  • prosto spajanje sa strane
  • englesko spajanje sa strane
  • sedlasto spajanje
  • presedlasto spajanje
  • spajanje na isečak.

 

 

 

Načini kalemljenja

Ovo je najznačajniji i najviše primenjivan način kalemljenja.Njegove prednosti su višestruke i uglavnom se sastoie u sledećem:

-moguća je masovna proizvodnja voćnih sadnica;

-kalem-grančice se racionalno koriste;

-tehnika kalemljenja nije komplikovana i postiže se visoka produktivnost rada;

-postiže se procenat prijema i preko 95%;

-ako se kalem ne primi pri prvom kalemljenju, ima vremena da se kalemljenje ponovi   istoj sezoni ili da se podloga iskoristi u narednoj sezoni za kalemljenje pupoljkom ili nekim načinom kalemljenja na zrelo;

-ne prave se velike rane na podlozi;

-uspešno se izvodi kod gotovo svih vrsta voćaka; –

-ne upotrebljava se kalem-vosak, i

-dobijaju se sadnice ujednačenog kvaliteta.

Navedene prednosti najvećim delom idu u prilog očenju na spavajući pupoljak, a manje u prilog očenju na budni pupoljak.

Očenje se vrši u rastilima radi proizvodnje voćnih sadnicaI u voćnjaku radi kalemljenja posađenih podloga ili podloga prozvedenih na licu mesta u cilju podizanja voćnjaka. Najčešće se kalemi s jednim pupoljkom. Ako se voćnjak podiže okulantima (breskva), onda je bolje i sigurnije da se podloga kalemi s dva pupoljka umetnutih sa suprotnih strana podloge.

Očenje na spavajući pupoljak. – Kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak vrši se u drugoj polovini leta, tj. u periodu fiziološke aktivnosti podloge i kada je kalem-grančica odnosno pupoljak oformljen, zreo i sposoban da u povoljnim uslovima krene i stvori letorast. Okalemljeni pupoljak ostaje u stanju mirovanja do proleća. Može se desiti da pupoljak krene i u toku jeseni ako je očenje obavljeno ranije, ako je bila vlažna i topla jesen i ako smo okulirali nešto ranije vrste koje imaju dužu vegetaciju. Kretanje u jesen je najčešće kod jabuke na vegetativnim podlogama, zatim kod kruške na dunji i breskve na breskvi ako se ranije oči. Ta pojava nije poželjna, jer mladi letorasti, ako ne sazru do zime, mogu u toku zime da izmrznu No i ako dođe do izmrzavanja, kalem dosta puta nije propao, jer u većim slučajeva iz donjih pupoljaka u proleće kreće novi mladar. Međutim, takva sadnica razvijaće se sporije i imaće krivinu iznad mesta kalemljenja, što nije dobro niti poželjno.

 

Očenje na budni pupoljak. – Ovo kalemljenje vršimo rano u proleće, pupoljkom iz prethodne vegetacije, kada počinju da kreću sokovi u podlozi ili kasno u proleće, obično u junu, pupoljkom iz tekuće vegetacije.

Posle prijema kalem počinje da raste i do jeseni dobijamo sadnicu. Očenje pupoljkom iz prethodne vegetacije retko se koristi. Uspešno je prilikom očenja posrednika na dunji. Posrednik previše ne odeblja za očenje na spavajući pupoljak inkompatibilnom sortom. Pupoljkom iz tekuće vegetacije se kalemi breskva, i to u toplijim krajevima, gde podlog moze brzo da se  odneguje, a sadnica do jeseni da poraste i dobro sazri.

Kalemljenje pupoljkom iz tekuće vegetacije može se primeniti i kod ostalih vrsta voćaka (badem, kajsija i dr.), ali s mnogo manje uspeha, jer često u tom periodu kod većine vrsta podloge ne dorastu i nema dovoljno zrelih pupoljaka, a i sadnica do jeseni ne poraste dovoljno i nedovoljno odrveni.Očenje na budni pupoljak nema većeg značaja za masovnu proizvodnju voćnih sadnica.

             Očenje na zarez. – Ovaj način kalemljenja koristi se kada se kora podloge ne odvaja i za junsko kalemljenje breskve, inače nije našao širu primenu u proizvodnji sadnica.

Tehnika tog načina kalemljenja sastoji se u sledećem: Prvo se na glatkom delu podloge napravi zasek pod uglom od 45 stepeni odozgo nadole, zatim se iznad prvog zaseka na 2-3 cm zaseče kora i tanak sloj drveta (oko 2 mm) sve do prethodnog zaseka i taj deo odvoji. Sa kalem-grančice skine se pupoljak veličine zaseka na podlozi, s tim što se prvo napravi urez ispod pupoljka pod uglom od 45 stepeni, potom zaseče nožem iznad pupoljka i skine sa parčetom drveta. Tako skinuti pupoljak umetne se u zasek podloge, vodeći računa da pokrije napravljeno ležište. Kambijalni slojevi podloge i kalem-grančice moraju biti dobro spojeni. Kalem se zatim čvrsto veže, što omogućava bolje priljubljivanje pupoljka i podloge.

Kalemljenje grančicom- To kalemljenje se uglavnom obavlja za vreme mirovanja voćaka i zato se naziva kalemljenjem na zrelo, a pošto se sa uzima grančica, naziva se kalemljenje grančicom. Za uspešno kalemljenje moramo blagovremeno izvršiti potrebne organizacione pripreme: obezbediti i pripremiti podloge, kalem-grančice, kalemare, potreban alat, vezivo, kalem-vosak, odgovarajuće prostorije (ako kalemimo u sobi), stručnu kontrolu  rada i dobru evidenciju.

Posebnu pažnju treba obratiti na higijenu prilikom rada i na oštrinu alata. Preseke praviti jednim potezom noža.                                                                                                                                 10

Prilikom spajanja komponenata voditi računa da su dodirne površine što veće, a najmanje 3/4 preseka, i da se što bolje spoje kambijalni slojevi. Dešava se da je kora podloge deblja od kore kalem- grančice (na primer kod leske), pa je potrebno kalem-grančicu malo uvući da bi se kambijalni slojevi poklopili.

Kalemljenje se vrši kada su sokovi podloge počeli da kreću, a to je u prolećnim mesecima (od polovine aprila do polovine maja), kada su podloge u prirodnim uslovima. U prostorijama se može izazvati ranije kretanje sokova zagrevanjem, a isto tako sprečiti kretanje čuvanjem podloga u hladnjačama radi produženja sezone kalemljenja.Za kalemljenje se koristi onaj način koji je najpogodniji, s obzirom na znanje kalemara, stanje podloga i kalem-grančica, vreme i mesto kalemljenja i vrste voćke. Na zrelo možemo kalemiti u prostorijama (sobno kalemljenje i kalemljenje iz ruke), a zatim kalemiti u rastilu i kalemiti u   voćnjaku.

Prosto spajanje je najvažniji način kalemljenja na zrelo, jer se njime postižu najbolji rezultati. To proističe otuda što se tim načinom kalemljenja najbolje spajaju kambijalni slojevi podloge i kalem-grancice i  što je srašćivanje spojnog mesta dobro. Tehnika kalemljenja prostim spajanjem sastoji se u sledećem: Na podlozi i kalem-grančici naprave se kosi prečnici čija je dužina dva puta veća od debljine podloge i kalem-grancice. Presek na podlozi treba da bude na pravom i glatkom delu,a presek na kalem-grančici pravi se sa suprotne strane pupoljaka ali tako da pupoljak bude na gornjoj polovini, odnosno pri vrhu suprotne strane preseka. Na kalem-grančici ostave se dva do tri pupoljka.

Sl.3 Prosto spajanje

Englesko spajanje se rede koristi. Razlikuje se od prostog spajanja po tome što se na gornjoj trećini preseka i podlogei kalem-grančice napravi zarez (paralelno sa srži) dužine 4 mm.Ta dva zareza se uvuku jedan u drugi i zatim premazuju kalem- voskom. Tim kalemljenjem se prave veće povrede na podlozii kalem-grančici nego prostim spajanjem, ali se najčešće ne vrši vezivanje spojnog mesta.

Ovo je dobar način, ali se malo koristi, jer je potrebno veće iskustvo, upotreba specijalnog noža i bitumenskog kalem-voska. On daje odlične rezultate kod prekalemljivanja voćaka. Kalemljenje se obavlja zimi, a najbolje je rano u proleće. Na skraćenoj podlozi odgovarajućim nožem odseče se kora sa delom drveta u vidu trouglastog isečka pod uglom od 45°, a kalem-grančicu zasečemo u vidu trouglastog klina koji treba tačno da se uklopi u isečak podloge. Kod tanjih podloga isečakna podlozi se može useći nožem za kalemljenje, kod nešto debljih. podloga (oko 5 cm) pravi se specijalnim nožem, a kod debjih podloga testericom i sečivom u vidu špahtle,

Ovde se prvo napravi rez testericom, a zatim se isečak obradi sečivom. Kalem-grančicu prvo zasečemo kao za  spajanje, zatim skinemo jednu stranu tog zaseka, a potom i drugu. Potrebno je da se kambijumi podloge i kalem-grančice spoje sa obe strane i da vrh kalem-grančice bude malo uvucen unutra. U zavisnosti od debljine podloge na nju se mogu se kalemiti jedna, dve ili više kalem-grančica.

Sl.4 Englesko spajanje

Kalemljenje u procep: Ovo je jedan od najstarijih načina kalemljenja koji se danas malo primenjuje. Najbolje vreme za to kalemljenje je proleće, kada počne kretanje sokova. Može se primeniti za sve vrste voćaka, ali zbog velike rane nije pogodno za koštičave voćke. Primenjuje se kad je podloga deblja od kalem-grančice. Kalemi se iznad korenovog vrata, na deblu u visini krune i na ramenim granama.Tehnika kalemljenja sastoji se u tome što se podloga skrati na željenu visinu, pa se pomoću noža napravi procep dubine oko 4 cm. U zavisnosti od broja kalem-grančica koje želimo staviti na jednu podlogu (to zavisi od debljine podloge – što je podloga deblja, kalemi se sa više kalem-grančica), kalemljenje uprocep može biti različito:

  1. a) Upola procepa, kad s jedne strane podloge do sredine napravimo procep za jednu kalem-grančicu. Podloga se može cepati do polovine i sa suprotnih strana, a da se ne dodje do srži, kad su potrebne dve kalem-grančice ili tangencijalno cepanje za tri i više kalem-grančica
  2. b) U ceo procep, koji može biti: jedan procep preko sredine podloge za dve kalem-grančice; dva paralelna procepa koji ne idu preko srži podloge za četiri kalem-grančice; unakrsni procepi podloge preko srži za četiri kalem-grančice;

U koliko želite kalemljene sadnice obratite se Rasadniku Antić

logo 150x110 Kalemljenje voća

Komentari, pitanja, sugestije...

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

9 i 13 je
Please leave these two fields as-is: